U vrtiću je bilo slatko ali je trajalo kratko

0

Deca će uskoro otići iz vrtića, polaze u školu. U drugi svet, u drugačije okruženje. Tamo će steći nove drugare. Ipak, one iz vrtića, neće zaboraviti. Zahvaljujući svojim vaspitačicama koje su ih učile

  • O tome kako se valja živeti, šta činiti, kakav biti
  • Da sve dele sa drugima
  • Da igraju pošteno
  • Da ne tuču ljude
  • Da svaku stvar vrate na svoje mesto
  • Da počise za sobom, da ne uzimaju ono što nije njihovo
  • Kada nekog povrede da se izvine
  • Da peru ruke pre jela
  • Da puste vodu u toaletu
  • Da žive uravnoteženo, da malo uče, malo razmišljaju, crtaju, slikaju, pevaju i plešu, svaki dan od svega pomalo
  • Da svakoga dana odspavaju malo
  • Da kada izađu u svet,budu oprezni u saobracaju, da se drže za ruke i da se ne udaljavaju od svog druga
  • Ne zaboravi da čudo postoji. Seti se one semenke u plastičnoj čašici, koren je krenuo u dubinu, stablo u visinu, niko ne zna zašto i kako, ali tako je sa svima nama.

Kako izgleda jedan dan u vrtiću iz ugla vaspitačice možete pročitati u stihovima koje je napisala jedna od njih

Oda vaspitačima

“Šta sve moram ja da radim
Svoju platu da zaradim?
Prvo vreme rasporedim
Da svi vide kol’ko vredim.
Glumim glamur vaspitački sjaj.
Dobro jutro – do viđenja po sto puta
Ja ponavljam k’o papagaj.
Ponekad se i odvažim
Pare za čuvara tražim.
Kad pokupim te sitnice
Prelazim na uplatnice.
Ako sve to ja preživim
Samoj sebi ja se divim.
Nisam više otirač
Sad sam pravi vaspitač.
Po šest sati decu mazim,
Po šest sati decu pazim,
Po šest sati ja se mučim
Sitnu čeljad da naučim.
Kad oduzmem i saberem
Moram malo i da se derem
Da pameti oni dođu
Dok šest sati mojih prođu.
Pet minuta brišem suze,
Pola sata glancam guze,
Onda su na redu slinci,
Da mi budu lepi klinci.
Pola sata za spavanje
Ja dečicu spremam
Sve se bojim
Da vremena nemam.
Onda shvatim po stotinu puta
Da spavanje traje pet minuta.
Na pauzi kafe srk,
Pa u sobu brzo trk.
Samo jedan dim povučem
Trčim decu da obučem
A mogla bih još koji znam
Da dopinga sebi dam
Da prikupim malo snage
Za poslove moje drage
Da prašinu ja obrišem
I da dnevnik ja prepišem
Pa da sredim frizeraj
Da završim moleraj
Da zakucam ekser neki
Da ispravim uši zeki
Da zašijem koji štep
Da mi kutić bude lep.
Onda decu malo lečim
Da na vreme bolest sprečim
Kaišiće stežem
Pertlice da vežem
Da kopčam sandale
Da pronađem šnale.
A tek gde su sve te šminke
Za najlepše moje klinke
Pa da budem inspirator
Pa da budem edukator
Da se uvek dobro smejem
Osmehom da decu grejem.
I kad dođe čet’r sata
Pogled luta mi do vrata.
Jedva čekam decu da ispratim
Da na mesto mozak vratim.
Mislila sam da sam intelektualka
Zasigurno dobro znam
Ja sam fizikalka.
Ali ja se to ne žalim
U stvari se sada hvalim
Raznovrsnost – osobina
Vaspitača je vrlina.
Deca moju dušu hrane,
Osmehom mi leče rane,
Ovaj pos’o radim rado
Osećam se tako mlado,
Tridesetak mojih leta
Ništa mi ne smeta!!!”

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Unesite svoje ime