Šok za srpske turiste – Grčka uvodi porez na noćenje

0

Krizu u Grčkoj će od sledeće godine osetiti i turisti iz Srbije. U borbi protiv crnog tržišta i neprijavljenih apartmana, ova država je usvojila zakon koji stupa na snagu 1. januara 2018. godine i koji uvodi porez na noćenje. U praksi to znači da će svi vlasnici smeštaja morati da prijave svoje goste, a turisti će, u zavisnosti od toga gde će se odmarati, plaćati ove naknade po smeštajnoj jedinici za svako noćenje tokom trajanja odmora. Najmanje poskupljenje osetiće oni koji idu u apartmane, jer će ova naknada koštati pola evra za noć po apartmanu, dok se u hotelima ove naknade povećavaju u zavisnosti od kategorizacije hotela.
Za hotele od jedne do dve zvezdice plaćaće 0,5 evra po sobi po noćenju. Za hotele sa tri zvezdice koštaće 1,5 evra po noćenju, tri evra za hotele sa četiri zvezdice i četiri evra po noćenju za hotele sa pet zvezdica, saznaje “Politikin” “Potrošač”.

– Ovo se se odnosi samo na turistička preduzeća koja su registrovana u Grčkoj. Mi nismo obveznici, što je i logično, nego svi davaoci smeštaja, i privatnici i hoteli, koji će morati da prijavljuju goste i na osnovu ostvarenog broja noćenja i plate porez – kaže za naš list Aleksandar Seničić, direktor Jute, i dodaje da pretpostavlja da će vlasnici apartmana unapred ove naknade ukalkulisati u cenu smeštaja, dok će se u hotelima najverovatnije naplaćivati prilikom prijavljivanja. Vlasnici se verovatno neće zadržati samo na ovom povećanju, jer se u Grčkoj najavljuju i rigorozne kontrole poreskih i turističkih inspekcija kako bi se i oni koji su do sada radili na crno uveli u legalne tokove.
I ove turističke sezone je najveći broj naših turista boravio upravo u Grčkoj. Prema podacima Jute, najveći broj žalbi naših građana odnosio se na smeštaj, udaljenost od plaže, prevoz i vodiče. Seničić kaže da su se zbog toga već sada organizovali i pripremaju neke novine.
– Trudićemo se da se naše članice obavežu novim pravilima kada je reč o standardizaciji i rangiranju smeštaja koji se nudi. Naime, upozorili smo ih da će ubuduće više morati da paze i na predugovorno obaveštavanje građana, što je obaveza i prema Zakonu o zaštiti potrošača. Dakle, smeštaj koji bude u ponudi mora do detalja da se predstavi turistima kako oni ne bi bili dovedeni u zabludu – kaže Seničić.

Ovih dana u medijima se dosta govorilo i o evropskim propisima o putovanjima koji podrazumevaju visoke standarde zaštite potrošača – turista, dok se agencijama podrazumeva veća odgovornost za manjkav odmor, fizičke povrede na putu i oštećenja imovine turista.
U Srbiji se kada u slučaju grupnih aranžmana uglavnom potpisuju tipski ugovori u koje turisti ne mogu da unose specijalne zahteve ili menjaju odredbe, iako u turističkoj inspekciji to savetuju. U EU svi koji pružaju turističke usluge počeli su da sklapaju veoma precizne ugovore, kako bi se zaštitili od tužbi za nadoknadu štete, a to je opet doprinelo poboljšanju kvaliteta turističkih usluga u celini.
Direktor Jute kaže da je nivo zaštite naših turista podignut i da se ne može generalna ocena davati samo na osnovu pojedinačnih slučajeva. U Nemačkoj je ovaj problem još odavno rešen donošenjem takozvane Frankfurtske liste u kojoj su precizno navedene manjkavosti u izvršenju ugovora i procenat naknade od plaćene cene, koji je organizator putovanja dužan da isplati putniku. Ova lista je, inače, podeljena po grupama “smeštaj”, “ishrana”, “prevoz” i “ostalo”.
Na pitanje da li se i naše agencije pridržavaju pomenute liste i da li se na osnovu nje obeštećuju naši turisti koji su imali opravdane primedbe, naš sagovornik iz Jute kaže da je ovo jedina organizacija kod nas koja sve štete isplaćuje upravo na ovaj način.

– Kod nas ljudi nisu dovoljno informisani i često očekuju da im se zbog recimo jednog dela aranžmana kojim su nezadovoljni isplati procentualno obeštećenje u odnosu na ukupnu cenu aranžmana, ali to nije tako. Najpre, trebalo bi da znaju da se opravdane primedbe šalju na arbitražu, a onda se na osnovu Frankfurtske liste i isplaćuju štete.
Tako se, prema podacima iz pomenute Frankfurtske liste, odstupanje od ugovorenog smeštaja obeštećuje i do 25 odsto, udaljenost od plaže od pet do 15, odstupanje od vrste sobe (ako je turista dobio jednokrevetnu umesto dvokrevetne) i do 20 odsto od cene smeštaja. Kada je reč o hrani, turista koji je nezadovoljan i njegova primedba bude usvojena za jednoličnost u ishrani može da bude obeštećen sa pet odsto, za nedovoljan broj kuvanih obroka 10 odsto, ukoliko je umesto konobara dobio samousluživanje i do 15 odsto cene ishrane koju je platio.
Turisti mogu da vrate novac i zbog drugih nedostataka iz aranžmana, ukoliko im nešto iz ugovora nije ispunjeno. Na primer, za neuredan bazen, agencija može da ga obešteti i do 20 odsto cene koja je plaćena, nedostatak dečje igraonice koja je bila navedena u ugovoru od pet do 10 odsto, dok za neuspeo izlet mogu da potražuju i trećinu plaćene cene izleta.
– Važno je da građani znaju da to ne znači da za svaku, pa i neopravdanu žalbu mogu da dobiju novac. Primedbe moraju da budu dokazane, a slučaj koji prođe arbitražu i ide u korist klijenta obeštećuje se upravo na ovaj način – kaže Seničić.

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Unesite svoje ime