O STIDU

0

Sta je zapravo stid, kada se javlja, koje su posledice…

stid

– Šta je po vama stid i kada se javlja?

Stid je jedno od glavnih osećanja (emocija) i treba ga razlikovati od griže savesti. Kod griže savesti mi se osećamo krivim jer mislimo da smo na neki način povredili drugo biće. Stid se, međutim, tiče nas samih (ili nekih nama dragih bića) i osećamo ga kada mislimo da smo svijim izgledom, ponašanjem ili delima pali ispod svojih Ego ideala. Možemo isto osećati i kada to mislimo za neke nama bliske i drage osobe, tj. da su one obrukale, osramotile, podbacile, ukaljale, itd. I kod stida, kao i kod griže savesti, važi da ovo osećanje može biti opravdano, autentično, osnovano, kao što može biti i umišljeno, sugerisano, uobraženo.

– Koje su posledice stida?

Posledice stida su da se osećamo loše, da nam se javlja osećaj niže vrednosti, osećaj promašenosti, besmisla, sve do potištenosti i depresije. Te posledice mogu biti privremene, kratkotrajne, ili pak uporne i hronične, što zavisi od više faktora.

– Da li postoji više vrsta stida?

Naravno da je moguće praviti različite podele i kada je reč o stidu, a meni su tu najznačajnije dve dimenzije: 1) da li je stid realan ili uobražen? i 2) da li stid dugo trpimo ili ga nekako razrešavamo? Te dve dimenizije su i povezane. Ako je stid realan (na primer, osećamo stid jer shvatamo da nismo toliko lepi da budemo manekeni ili nemamo tako veliki dar za pevanje kao što smo se nadali), onda su pred nama dve mogućnosti: ili da trpimo stid u sebi i celog života se osećamo loše jer nismo toliko nadareni za pevanje, ili, pak, da se suočimo sa tom istinom, prevedemo je u gubitak i doživimo kao gubitak. Kao i svaki gubitak i ovaj ima svoj kraj. Ako je, međutim, stid uobražen (na primer, okolina vas je ubedila da ćete zbog oblika svog nosa imati veliki problem u životu), vi se vremenom možete osloboditi ove negativne sugestije, a stav okoline prevesti u povredu, koja se takođe (kao i u prethodnom primeru) može doživeti kao povreda i razrešiti. Osobe koje imaju neke prividne nedostatke, a izuzetno su se ostvarile u životu, su najbolji dokaz za to. Na primer, Barbra Strejsend. Ima primera gde je stid potpuno realan, ili je, pak, potpuno nerealan, ali se najčešće radi o nekoj vrsti mešavine realnog i uobraženog stida.

– U čemu nas sve sprečava stid da živimo kvalitetan život?

Realni stid nas ograničava onda kada uporno odbijamo da priznamo sebi da imamo neki nedostatak. Odbijanje da se prizna bolna istina je vrlo mukotrpno, a nevešto skrivanje nečega što smatramo svojim nedostatkom je teže nego priznati sebi taj nedostak i ne skrivati ga više ni od koga. Uobraženi stid nas sprečava da budemo ono što jesmo, da slobodno pokažemo ko smo, da bez osećaja niže vrednosti idemo među ljude i gradimo mrežu prijateljstava, da pokazujemo drugima šta umemo i na osnovu naših sposobnosti dobijamo nove prilike u životu koje zaslužujemo. Jednom rečju, stid nas sprečava da živimo svoj život, život punim plućima i to je mučno i bolno.

– Kakva je uloga empatije od strane drugih na osobe koje imaju doživljaj stida?

Empatija, ili saosećanje drugih je osnovni psihološki uslov, kako za ublažavanje efekata realnog stida, tako i za oslobađanje od uobraženog stida. Mi smo, kao bića, izuzetno oslonjeni na druge, zavisimo od drugih od rođenja, i zato su i naši psihološki problemi i rešenja tih problema uslovljeni odnosima sa drugima. Možemo slobodno reći da je nedostatak empatije značajnih osoba oko nas glavni uzrok psiholoških problema i zato je empatija osnovni uslov isceljenja. Na primer, ako se okolina (vršnjaci, članovi porodice…) podsmeva (nedostatak empatije) detetu zbog viška kilograma, dete može razviti osećaj stida u vezi svog tela, a na osnovu toga i osećaj niže vrednosti. Ako bi neko hteo da psihološki pomogne tom detetu da se oslobodi osećaja stida, on bi morao da krene od empatije prema tom detetu, odnosno od saosećanja sa njim u vezi neprijatnih iskustava kroz koje je ono prošlo (podsmeha). To je jedini način da to dete izgradi kritičku distancu prema ranijim podsmesima i postepeno izgradi realniju sliku sebe u kontekstu svog okurženja. Osloboditi se stida zbog prekomerne težine ne znači da osoba prestaje da bude svesna svog problema, ali biti svestan svog nedostatka i imati hronični opterećujući osećaj stida zbog toga su dve različite stvari. Setimo se samo svih glumaca i pevača sa viškom kilograma koji se prihvatili svoj nedostatak i nemaju osećaj niže vrednosti zbog toga.

– Kada osoba prepozna da se stidi sebe, kako treba da postupi – kako osoba koja ima realan, a kako ona koja ima nerealan osećaj stida?

Najpre treba pronaći dobrog psihologa, jer problem stida ne možemo sami da rešavamo. Zatim treba izgraditi odnos poverenja u tog psihologa. Osoba koja ima realan osećaj stida (na primer, napravila je veliki gaf na važnom skupu), potrebno je, u najkraćem, da se iskreno suoči sa onim što je uradila i izvuče pouku za sledeće slične situacije. S druge strane, osobu sa uobraženim osećajem stida čeka otkrivanje uzroka stida (koji može biti potpuno nesvestan) i osvešćivanje razlike između onog što dolazi iz njenog realnog ja i onog što je došlo kao povređujuća sugestija iz okoline.

– Kako stid utiče na partnerske odnose?

Stid, naravno, negativno utiče i na partnerske odnose. Kao i drugi lični unutrašnji problemi, i stid se neprimećeno ušunja u partnerski odnos i kamuflira kao nešto drugo. Pošto je stid jedna vrsta duševnog bola, a bol gledamo da na bilo koji način izbegnemo, onda se skriveni stid pojavljuje u obliku optuživanja drugih, pa čak i samog partnera. Na primer, poznato je da osobe sa dubokim osećajem niže vrednosti i nesigurnosti često razvijaju patološku ljubomoru u partnerskom odnosu. Umesto da priznaju sebi da osećaju neki duboki stid i nesigurnost u sebe, oni optužuju partnera za nameru da ih prevari i ostavi. Ima dosta primera gde muškarci sa problemima alkoholizma i impotencije, postaju agresivni i nasili prema patnerkama. Ima i žena koje uđu u partnerski odnos sa dubokim hroničnim osećajem nezadovoljstva, a onda nalaze razne razloge zašto im je njihov partner kriv.

– Kako stid koji roditelj nosi u sebi utiče na njegovu decu?

Takav stid je skoro uvek nesvestan, jer da je svestan, roditelj ga ne bi prenosio svom detetu. Roditelj može imati nesvestan stid, na primer, zbog osećaja nije ostvario svoj talenat, da (zbog deteta) nije nastavio svoje školovanje, nije razvio karijeru, itd. U tim slučajevima će dete stradati od hroničnog nezadovoljstva roditelja, njegove nervoze i nestrpljenja sa detetom, a dete će, po pravilu, zbog toga razviti osećaj da je ono nešto krivo, te će upasti u mučnu borbu za dobijanje ljubavi od roditelja. Ili će se možda desiti obrnuto, pa će roditelj nesvesno želeti da njegovo dete ostvari njegove snove i ubacivati ga u neku ulogu ili zanimanje za koje dete, ipak, nije rođeno. To je najčešći način kako stid i kompleksi roditelja utiču na decu.

Marjan Tošić, psiholog i psihološki savetnik

Izvor: Brak i porodica

 

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Unesite svoje ime