Ministarstvu građevine iz budžeta duplo više para!

0

Ministarstvo finansija utvrdilo limite za budžetske korisnike za 2018. godinu. Nisu odvojene pare za izbore. Očekuje se rast lične potrošnje od 2,7 odsto.

BUDžETSKI korisnici sledeće godine će trošiti slično kao i ove. Jedini značajni skok primetan je kod Ministarstva građevine, kome se budžetska sredstva povećavaju više nego duplo!

Prema Uputstvu za pripremu budžeta za 2018, koje je objavilo Ministarstvo finansija, utvrđeni su maksimalni limiti za svakog budžetskog korisnika. Tako, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dogodine iz budžeta sleduje 78 milijardi dinara, dok mu je limit za ovu godinu bio utvrđen na 30,8 milijardi. Zakonom mu je, za 2017, dodeljeno ukupno 33 milijarde iz budžeta. S obzirom na znatan iznos stranih kredita, ovo ministarstvo je, u konačnom “skoru”, izašlo na 75 milijardi u ovoj godini.

Ministarstvo finansija, ako je suditi po limitima koje su postavili pred korisnike, biće strože u finansiranju organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Nacionalna služba za zapošljavanje moraće svoje programe da “spakuje” u 4,2 umesto 4,9 milijardi dinara, sa koliko su raspolagali ove godine. I pored pet odsto većih penzija, PIO će iz budžeta naredne godine dobiti 185,8 milijardi dinara, dok je ove godine iz državne kase stiglo 201,6 milijardi dinara. Očigledno da Ministarstvo finansija u 2018. godini očekuje znatan porast zaposlenosti, pa će primanja najstarijih u većoj meri finansirati radnici.

Budžet će naredne godine biti još štedljiviji prema najsiromašnijim građanima koji imaju status energetski ugroženog kupca. Pre dve godine država im je za besplatne kilovate davala 1,65 milijardi dinara, lane 1,15 milijardi dinara, a naredne – 0,95 milijardi dinara.

“Resavici” sleduju iste subvencije kao i ove godine – 5,07 milijardi dinara. Od tog novca 0,6 milijardi je namenjeno finansiranju početka gašenja nepotrebnih rudnika. I pomoć “Železnici” je na ovogodišnjem nivou – 15,8 milijardi, od čega je 4,8 milijardi naše učešće u projektu obnove pruga, koji se delom finansira iz ruskog kredita. Putevima sleduje 6,27 milijardi subvencija, a “Koridorima” 0,3 milijarde dinara.

Iako javnost uveliko spekuliše hoće li naredne godine građani Srbije nanovo birati republički parlament, odgovora na to pitanje nema u “skici” budžeta. Narodna skupština treba da se uklopi u 2,13 milijardi dinara. Ove godine, kada su organizovani izbori, na raspolaganju su imali 3,47 milijardi dinara. Ukoliko nije reč o redovnim izborima, novac za njih se ne planira budžetom. Vanredna glasanja se finansiraju iz budžetske rezerve, tako da će građani i dalje biti u neizvesnosti hoće li se još jednom proveravati njihova izborna volja.

Ministarstvo finansija optimistično iščekuje 2018. Predviđaju privredni rast od 3,5 odsto. Veruju da će i građani “odrešiti kesu”, pa predviđaju rast lične potrošnje od 2,7 odsto. Pratiće nas država koja namerava ove godine da troši 2,2 odsto više. Očekuju 8,8 odsto veći izvoz, a sedam odsto veći uvoz.

BEZ POKLONA I BONUSA

NI naredne godine zaposleni u državnom sektoru ne mogu se nadati vanrednim primanjima. Ministarstvo finansija korisnike podseća da ne isplaćuju poklone u novcu, božićne, godišnje i druge vrste nagrada i bonusa. Podsećaju ih i da razmisle o smanjenju drugih naknada za rad, kao što su ugovori o delu i privremeni i povremeni poslovi.

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Unesite svoje ime